Ненад Антонијевић је рођен 4. новембра 1969. године у Београду. Дипломирао је 29. маја 1995. на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Радио је у Музеју позоришне уметности (1995) и као професор историје у X београдској гимназији (1995/6). Од 1. марта 1996. ради у Музеју жртава геноцида. Јуна 2008. године стекао је звање виши кустос. Децембра 2016. стекао је звање музејски саветник.
Аутор је или коаутор 16 изложби. Објавио је књигу: „Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату“, Документа, која је до сада публикована у два издања. (2004. и 2009. године). Објавио је више научних чланака, докумената и приказа и учествовао на више домаћих и међународних научних скупова (Дијалози српских и хрватских историчара у периоду од 2001. до 2003. године, научни скуп „Израелско – српска научна размена у проучавању холокауста“ у музеју Yad Vashem у Јерусалиму јуна 2006. године, „Музеји као места помирења“ 8. колоквијум Међународне асоцијације историјских музеја у Београду септембра 2008. године и други). Уредник је седам књига у издању Музеја жртава геноцида (шест књига из Библиотеке „Сведочанства“). Рецензент је деветнаест књига у издању или саиздању Музеја жртава геноцида и других издавача. Учесник је Пројекта прикупљања сведочења о холокаусту и геноциду (у Републици Србији и Републици Српској 1998. године) SHOAH фондације из Лос Анђелеса, коју је основао филмски редитељ Стивен Спилберг. Сарадник је Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима (прикупљање документације на случајевима ратних злочинаца: Динко Шакић, Нада Шакић, Иво Ројница и Шандор Кепиро). Завршио је семинар Међународне школе за студије холокауста у музеју Yad Vashem у Јерусалиму јануара 2008. године. Био је учесник семинара „Seminar for Archivists and Librarians from Serbia“ у музеју Yad Vashem у Јерусалиму децембра 2017. године. Одржао је више предавања и презентација у гимназијама, средњим стручним и основним школама на територији града Београда о ратним злочинима и злочину геноциду на простору Југославије у 20. веку. Био је секретар Секције историчара Музејског друштва Србије од 2012. до 2018. године. Од априла 2014. члан је Главног одбора „Удружења логораша и потомака `Јасеновац`– систем логора геноцида у Независној Држави Хрватској“ из Београда.
Стекао је звање доктора историјских наука 19. маја 2016. на катедри за Историју Југославије Филозофског факултета у Београду. Наслов теме докторске дисертације је „Ратни злочини на Косову и Метохији 1941 – 1945. године“. Из ове дисертације настала је Антонијевићева књига „Косово и Метохија 1941 – 1945. година: Ратни злочини“ коју је објавио Музеј жртава геноцида крајем 2017. године.
Решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије од 28. марта 2018. стекао је научно звање: научни сарадник у области хуманистичких наука: историја, на основу захтева који је поднео Институт за новију историју Србије из Београда.
Главни фокус Антонијевићевих публикација обухвата теме ратних злочина, геноцида и холокауста током Другог светског рата а највећи број радова посвећен је простору Косова и Метохије. Антонијевић се такође бави и темом ратних злочина, геноцида и холокауста на простору Независне државе Хрватске, злочинима над цивилним становништвом на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године, као и страдањем цивилног становништва на простору Косова и Метохије крајем 20. и на почетку 21. века. Антонијевић се такође бави и педагошко – методолошким темама и темама из друштвене историје Србије и Југославије.