Станко Дебељаковић

Станко Дебељаковић рођен је 3. августа 1992. године у Крушевцу, где је завршио Економско–трговинску школу.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду - међународноправни смер.

Звање политиколога стекао је на Факултету за дипломатију и безбедност.

Мастер студије је завршио на Правном факултету Универзитета у Београду.

Током три године обављао је дужност потпредседника Студенстког парламента Правног факултета Универзитета у Београду.
У својству представника Правног факултета Универзитета у Београду био је члан Савета Универзитета у Београду.

Био је коорганизатор и модератор академија „Србија након тешких страдања“ и „Како сам систематски уништен од ријалитија“.

Године 2016. постао је један од оснивача и први председник Центра за међународне односе и културну сарадњу - удружења грађана које је спровело у дело више од 300 активности које су за циљ имале представљање српског културног наслеђа, упознавање других култура, афирмације културе сећања, међурелигијског дијалога, као и истраживање глобалних процеса у сфери међународних односа. У циљу реализације тих активности остварио је плодоносну сарадњу са са бројним установама културе, просвете и науке у републици Србији, као и са културним центрима и дипломатским представништвима САД, Израела, Шведске, Ирана, Словеније, Италије, Канаде, Аустралије, УАЕ, Палестине, Венецуеле и др.
Поред осталог, руководио је запаженим пројектима попут ,,Корени и перспективе'', ,,Дипломатски потенцијал Републике Србије'', ,,Упознај инситуције Републике Србије'' и др.

Од 2017. године ангажован је на афирмацији дигиталне дипломатије и један је од првих предавача у оквиру ,,Школе дигиталне дипломатије”.

Био је предавач на неколико стручних међународних и домаћих конференција.

Од 2018. до 2022. године радио је као директор Канцеларије за међународну и међуинституционалну сарадњу на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду.

Обавља дужност помоћника директора Музеја жртава геноцида.

Управитељ је Фондације Музеја жртава геноцида.

Објавио је два научна рада у часопису под насловом ,,Дипломатија и безбедност'':

1. Проблем Косова и Метохије и ставови јавног мњења о начину његовог решавања, у: Дипломатија и безбедност, бр. 1/2018, Београд 2018, 167-192 (коауторство са Бранком Веловим).
2. Андрићева геополитичка мисао у књижевном делу, у: Дипломатија и безбедност; бр. 2/2018, Београд 2018, 199-215.

Говори енглески језик. Служи се шпанским jeзиком.

Аутор је више анализа и чланака у области међународног права, међународних односа и културне политике. Ожењен је и отац двоје деце.