Stanko Debeljaković

Stanko Debeljaković rođen je 3. avgusta 1992. godine u Kruševcu, gde je završio Ekonomsko–trgovinsku školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu - međunarodnopravni smer.

Zvanje politikologa stekao je na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.

Master studije je završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Tokom tri godine obavljao je dužnost potpredsednika Studenstkog parlamenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U svojstvu predstavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio je član Saveta Univerziteta u Beogradu.

Bio je koorganizator i moderator akademija „Srbija nakon teških stradanja“ i „Kako sam sistematski uništen od rijalitija“.

Godine 2016. postao je jedan od osnivača i prvi predsednik Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju - udruženja građana koje je sprovelo u delo više od 300 aktivnosti koje su za cilj imale predstavljanje srpskog kulturnog nasleđa, upoznavanje drugih kultura, afirmacije kulture sećanja, međureligijskog dijaloga, kao i istraživanje globalnih procesa u sferi međunarodnih odnosa. U cilju realizacije tih aktivnosti ostvario je plodonosnu saradnju sa sa brojnim ustanovama kulture, prosvete i nauke u republici Srbiji, kao i sa kulturnim centrima i diplomatskim predstavništvima SAD, Izraela, Švedske, Irana, Slovenije, Italije, Kanade, Australije, UAE, Palestine, Venecuele i dr.
Pored ostalog, rukovodio je zapaženim projektima poput ,,Koreni i perspektive'', ,,Diplomatski potencijal Republike Srbije'', ,,Upoznaj insitucije Republike Srbije'' i dr.

Od 2017. godine angažovan je na afirmaciji digitalne diplomatije i jedan je od prvih predavača u okviru ,,Škole digitalne diplomatije”.

Bio je predavač na nekoliko stručnih međunarodnih i domaćih konferencija.

Od 2018. do 2022. godine radio je kao direktor Kancelarije za međunarodnu i međuinstitucionalnu saradnju na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost u Beogradu.

Obavlja dužnost pomoćnika direktora Muzeja žrtava genocida.

Upravitelj je Fondacije Muzeja žrtava genocida.

Objavio je dva naučna rada u časopisu pod naslovom ,,Diplomatija i bezbednost'':

1. Problem Kosova i Metohije i stavovi javnog mnjenja o načinu njegovog rešavanja, u: Diplomatija i bezbednost, br. 1/2018, Beograd 2018, 167-192 (koautorstvo sa Brankom Velovim).
2. Andrićeva geopolitička misao u književnom delu, u: Diplomatija i bezbednost; br. 2/2018, Beograd 2018, 199-215.

Govori engleski jezik. Služi se španskim jezikom.

Autor je više analiza i članaka u oblasti međunarodnog prava, međunarodnih odnosa i kulturne politike. Oženjen je i otac dvoje dece.