Званични логотип музеја
Званични логотип музеја

МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

Музеј жртава геноцида је референтна установа културе од националног значаја.

У питању је институција јединствена, не само на подручју Републике Србије, већ и читаве југоисточне Европе.

Музеј је основала Народна скупштина Републике Србије 1992. године ради трајног сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Музеј се, истовремено, бави и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о Холокаусту и Самударипену.

Усвајањем Закона о музејској делатности у октобру 2021. године, Музеј је постао матични музеј у Републици Србији за неговање културе сећања на жртве геноцида  и холокауста.

Задаци:

Музеј прикупља, обрађује и чува: податке о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим геноцидним чињеницама; грађу о злочину геноцида, службена документа, спискове, сведочења, музејске експонате, фотографије, филмове, видео и тонске снимке, књиге, медицинску и другу документацију и др; податке од значаја за утврђивање организатора, извршилаца злочина, наредбодаваца и саучесника одговорних за учињене злочине геноцида; податке о спасиоцима жртава геноцида; утврђује и ради на обележавању места страдања (логора, јама, стратишта жртава); обезбеђује коришћење културно-историјске грађе и сазнања којим располаже у културне, образовне, васпитне, информативне и друге сврхе путем излагања ове грађе у оквиру сталних и повремених изложби, публиковања и на други начин чинећи их доступним јавности; сарађује са сродним институцијама у земљи и иностранству.

Документација која се налази у Музеју својим садржајем односи се, поред злочина геноцида, и на ратне злочине, етничка чишћења, стратишта, јаме, логоре, затворе, принудна расељавања, покрштавања, узимање талаца, принудни рад, пљачку и уништавање имовине, културно-историјских и верских споменика, употребу недозвољених средстава у борби.

Музеј као најзначајније датуме обележава 22. април и 21. октобар који су и државни празници у Републици Србији и који имају велики значај у култури сећања на жртве Другог светског рата.

Као Дан сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, као и на жртве Холокауста и Самударипена, још 1992. године чланом 2. Закона о оснивању Музеја жртава геноцида установљен је 22. април - дан пробоја заточеника система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновац 1945. године, који је постојао од августа 1941. до 22. априла 1945. године. Јасеновачко губилиште представљао је највећи логор и стратиште на простору окупиране Југославије у Другом светском рат. Тиме је Република Србија постала прва земља у свету која је, знатно пре него што је Генерална скупштина Уједињених нација 2005. године усвојила Резолуцију о успостављању Међународног дана сећања на жртве Холокауста, установила свој национални дан сећања.

Законом о изменама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији 22. април истовремено је утврђен и као државни празник са статусом дана сећања.  

Истим Законом о изменама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији установљен је као државни празник и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, у знак сећања на ратни злочин масовног стрељања – одмазде нам цивилним становништвом Крагујевца и околине које су извршиле немачке окупационе снаге 21. октобра 1941. године.

Најзначајнија активност:

Музеј жртава геноцида располаже базом података жртава Другог светског рата, држављана Краљевине Југославије, која у овом тренутку садржи око 660 000 имена и презимена жртава. Ова активност реализује се као ревизија Пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године. Циљ ове активности је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са подручја тада окупиране Краљевине Југославије (1941-1945) и то са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.

Делатност:

Део музејских збирки је у  континуираном процесу приновљавања, обраде и дигитализације.

Музеј је до сада објавио више од 180 научних монографија, реализовао више од 30 изложби које су представљене у Републици Србији и региону, на просторима некадашње Југославије. Неке од изложби Музеја представљене су у Италији, Француској и Великој Британији.

Музеј је реализовао неколико пројеката чији су резултат били документарни и документарно-играни филмови о логорима у Јасеновцу, на Старом Сајмишту, о стрељању цивила у Крагујевцу октобра 1941. године...

Музеј има дугогодишњу плодотворну сарадњу са референтним националним установама у области културе, просвете, науке и уметности у Републици Србији и иностранству, као и са Српском православном црквом.

Посебну пажњу стручњаци Музеја посвећују реализацији бројних програма у области научно-истраживачког рада, културе, просвете, културе сећања, уметности, издаваштва и информисања на целокупном подручју Републике Србије, као и у иностранству.

Музеј има специјализовану библиотеку са безмало 10 000 наслова монографских и серијских публикација.

Музеј се бави научно-истраживачким радом. Стручњаци у Музеју, као и бројни  сарадници, остварили су највише резултате у науци. Објављују радове у најзначајнијим научним часописима, учествују на домаћим и страним научним скуповима, конференцијима, округлим столовима…

Музеј остварује значајну међународну сарадњу кроз учешће у бројним пројектима и другим активностима.

Почев од 2022. године, Музеј је, поред осталог, добио и функцију Национлане канцеларије Републике Србије за сарадњу са ИХРА (International Holocaust Remembrance Alliance).

Музеј је представљен и у бројним медијима (телевизија, радио, штампа, интернет портали). Ова сарадња се остварује кроз гостовања, изјаве, разговоре, интервјуе… Стручњаци Музеја су често ангажовани као консултанти на реализацији најзначајних пројеката у медијима. Нарочито је значајна сарадња у пројектима jавног сервиса, Радио-телевизије Србије.

Музеј је наведене резултате рада, који превазилазе домете малог броја стручњака ангажованих у самој установи, остварио за свега три деценије постојања.

У претходне две године, држава је препознала значај Музеја што је видљиво кроз повећање броја стално запослених и стручних сарадника и повећање финансијских средстава за реализацију програма рада и других пројеката Музеја, које он обавља самостално или у сарадњи са другим институцијама, установама, организацијама и појединцима.

Поводом обележавања јубиларне 30. годишњице Музеја жртава геноцида, председник Републике Србије г. Александар Вучић одликовао је ову установу културе од националног значаја Златном медаљом за заслуге за Републику Србију.

Збирке и фондови:

Музеј има више од 15 личних фондова са 52 000 докумената и 40 000 скенираних јединица документарне грађе. Музеј располаже и са више од 230 архивских кутија са 200 000 докумената из периода Другог светског рата и ратова за југословенско наслеђе (1991-1999), збирком документарних фотографија са више од 20 000 фотографија, збирком дигиталне архивске грађе (са око 1 500 000 јединица), збирком видео и аудио записа са више од 200 сати материјала (400 CD/DVD).

  • Музеј има значајне збирке уметничких дела, предмета, ватреног и хладног оружја.
  • Музеј поседује оригинална документа и предмете логораша из логора у НДХ.

I. Збирке:

1
Збирка „АП Косово и Метохија 1941 – 2004“;
2
Збирка „Судски процес Динку и Нади Шакић“;
3
Збирка „Андрија Артуковић“;
4
Збирка архивске грађе из периода од 1941. до 1945. године;
5
Збирка архивске грађе из периода од 1946. до 1990. године;
6
Збирка архивске грађе из периода од 1991. до 1999. године;
7
Збирка документарних фотографија (ЗОПФ – октуп и поклон) из периода од 1941. до 1945. године;
8
Збирка документарних фотографија (ЗОПФ – октуп и поклон) из периода од 1946. до 1990. године;
9
Збирка документарних фотографија (ЗОПФ – октуп и поклон) из периода од 1991. до 1999. године;
10
Збирка документарних фотографија Драгоја Лукића (ЗДФ ДЛ).

II. Лични фондови:

1
Лични фонд Данета Ластавице;
2
Лични фонд Драгоја Лукића;
3
Лични фонд Петра Зинајића;
4
Лични фонд Бранка Бокана;
5
Лични фонд породице Шашић;
6
Лични фонд Чедомира Хубера;
7
Лични фонд Антуна Милетића;
8
Лични фонд Јосипа Ерлиха;
9
Лични фонд Шпире Лагатора;
10
Лични фонд Јована У. Живковића;
11
Лични фонд Милутина Стојаковића;
12
Лични фонд Пере Дракулића;
13
Лични фонд Бранислава Божовића;
14
Лични фонд Милана Басте
15
Лични фонд Ђура Вранеша.
MUSEUM LOGO
MUSEUM LOGO

THE GENOCIDE VICTIMS’ MUSEUM

The Genocide Victims’ Museum is a referential cultural institution of national importance.

The institution is unique, not only in the territory of the Republic of Serbia, but also in the whole of Southeast Europe.

The museum was founded by the National Assembly of the Republic of Serbia in 1992 for the permanent remembrance of the victims of the genocide committed against the Serbs, to collect, process and use data about them, and to fulfil obligations from the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide. At the same time, the museum deals with the collection, processing and use of data on the Holocaust and Samudaripen.

With the adoption of the Law on Museum Activity in October 2021, the Genocide Victims’ Museum became the main museum in the Republic of Serbia for fostering the culture of remembrance of victims of genocide and the Holocaust.

Task:

The Museum collects, processes and stores: data on individual and group victims of the crime of genocide and other genocidal facts; material on the crime of genocide, official documents, lists, testimonies, museum exhibits, photographs, films, video and audio recordings, books, medical and other documentation, etc; the relevant data for determining the organizers, perpetrators of crimes, commanders and accomplices responsible for committed crimes of genocide; data on rescuers of victims of genocide; determines and works on marking places of suffering (camps, pits, execution grounds of victims); ensures the use of cultural-historical material and knowledge at its disposal for cultural, educational, pedagogical, informational and other purposes by exhibiting this material in the framework of permanent and periodical exhibitions, publishing and otherwise making them accessible to the public; cooperates with related institutions in the country and abroad.

In addition to the crime of genocide, the documentation kept in the Museum refers to war crimes, ethnic cleansing, execution grounds, pits, camps, prisons, forced displacements, forced conversions, hostage-taking, forced labor, looting and destruction of property, cultural and historical and religious monuments, the use of illicit means of warfare.

The museum observes the 22nd of April and 21st of October as the most important dates, which are the public holidays in the Republic of Serbia and which have great importance in the remembrance culture of the victims of the Second World War.

Back in 1992, pursuant to Article 2 of the Law on the Establishment of the Museum of Genocide Victims, the Day of Remembrance of the Victims of the Genocide committed against Serbs, as well as the victims of the Holocaust and Samudaripen, was determined to be 22nd of April - the day of the breakthrough of prisoners of the NDH system of concentration and death camps in Jasenovac in 1945, which existed from August 1941 to 22nd April 1945. The Jasenovac killing site was the largest concentration camp and execution ground on the territory of occupied Yugoslavia during World War II. Thus, the Republic of Serbia became the first country in the world to establish its own public day of remembrance, well before the General Assembly of the United Nations adopted the Resolution on the establishment of the International Day of Remembrance for the Victims of the Holocaust in 2005.

The Law on Amendments to the Law on State and Other Holidays in the Republic of Serbia established the 22nd of April as a public holiday with the status of a remembrance day.

By the same Law on Amendments to the Law on State and Other Holidays in the Republic of Serbia, the Day of Remembrance of Serbian Victims in the World War II was established as a state holiday, in the memory the war crime of mass shooting - retaliation against the civilian population of Kragujevac and its surroundings perpetrated by the German occupation forces on 21st of October 1941.

The most significant activity:

The Genocide Victims’ Museum has a database of victims of World War II, citizens of the Kingdom of Yugoslavia, which currently contains about 660,000 names and surnames of the victims. These activity is being implemented as a revision of the census “Victims of the War 1941-1945“ from 1964. The aim of this activity is to identify by name the victims of World War II from the territory of the then occupied Kingdom of Yugoslavia (1941-1945) with full identification, regardless of national, religious, ethnic, ideological and military affiliation.

The work:

The part of the Museum’s collections is in the continuous process of renewal, processing and digitization.

The museum has so far published more than 180 scientific monographs, realized more than 30 exhibitions that were displayed in the Republic of Serbia and the region, in the former Yugoslavia. Some of the Museum’s exhibitions were displayed in Italy, France and Great Britain.

The museum realized several projects, the result of which were documentaries and documentary-fiction films about the camps in Jasenovac, at Stari Sajmiste, about the shooting of civilians in Kragujevac in October 1941…

The museum has a long-standing fruitful cooperation with referential national institutions in the field of culture, education, science and art in the Republic of Serbia and abroad, as well as with the Serbian Orthodox Church.

The experts of the Museum devote special attention to the implementation of numerous programs in the field of scientific research, culture, education, remembrance culture, art, publishing and informing in the entire territory of the Republic of Serbia, as well as abroad.

The Museum has a specialized library with nearly 10,000 titles of monographs and serial publications.

The Museum is engaged in scientific and research work. Experts of the Museum, as well as numerous collaborators, have achieved the highest results in science. They publish papers in the most important scholarly journals, participate in domestic and foreign scientific gatherings, conferences, round tables...

The Museum achieves significant international cooperation through participation in numerous projects and other activities.

As of 2022, the Museum has, among other things, been given the role of the National Office of the Republic of Serbia for the Cooperation with the IHRA (International Holocaust Remembrance Alliance).

The Museum is present in numerous media (television, radio, press, internet portals). This cooperation is realized through guest appearances, statements, conversations, interviews... Museum’s experts are often engaged as consultants on the realization of the most important projects in the media. Cooperation in the projects of the public broadcaster, the Radio Television of Serbia, is particularly significant.

The museum has achieved the aforementioned results, which exceed the scope of a small number of experts engaged in the institution itself, in just three decades of existence.

In the previous two years, the state has recognized the importance of the Museum, which is visible through the increase in the number of permanent employees and expert associates and the increase in financial resources for the implementation of the Museum’s work program and other projects, which it carries out independently or in cooperation with other institutions, organizations, and individuals.

On the occasion of the commemoration of the 30th anniversary of the Genocide Victims’ Museum, the President of the Republic of Serbia Mr. Aleksandar Vučić awarded this cultural institution of national importance with the Gold Medal of Merit to the Republic of Serbia.

Collections and funds:

The museum has more than 15 personal funds with 52,000 documents and 40,000 scanned units of documentary material. The museum also has more than 230 archive boxes with 200,000 documents from the period of the World War II and the wars of Yugoslav succession (1991-1999), a collection of documentary photographs with more than 20,000 photographs, a collection of digital archival materials (with about 1,500,000 units), a collection of video and audio recordings with more than 200 hours of material (400 CDs/DVDs).

  • The museum has significant collections of works of art, objects, firearms and cold weapons.
  • The museum has original documents and objects of inmates from the NDH camps.

I. Collections:

1
Collection „AP Kosovo and Metohija 1941 – 2004“;
2
Collection „Court trial of Dinko and Nada Šakić“;
3
Collection „Andrija Artuković“;
4
Collection of archival materials from the period from 1941 to 1945;
5
Collection of archival materials from the period from 1946 to 1990;
6
Collection of archival materials from the period from 1991 to 1999;
7
Collection of documentary photographs (ZOPF - purchase and gift) from the period from 1941 to 1945;
8
Collection of documentary photographs (ZOPF - purchase and gift) from the period from 1946 to 1990;
9
Collection of documentary photographs (ZOPF - purchase and gift) from 1991 to 1999;
9
Collection of documentary photographs by Dragoje Lukić (ZDF DL).

II. Personal funds:

1
Personal fund of Dane Lastavica;
2
Personal fund of Dragoje Lukić;
3
Personal fund of Petar Zinajić;
4
Personal fund of Branko Bokan;
5
Personal fund of Šašić family;
6
Personal fund of Čedomir Huber;
7
Personal fund of Antun Miletić;
8
Personal fund of Josip Erlih;
9
Personal fund of Špiro Lagator;
10
Personal fund of Jovan U. Živković;
11
Personal fund of Milutin Stojaković;
12
Personal fund of Pera Drakulić;
13
Personal fund of Branislav Božović;
14
Personal fund of Milan Basta;
15
Personal fund of Đuro Vraneš.

ВИРТУЕЛНА 3D ПРЕЗЕНТАЦИЈА МУЗЕЈА / VIRTUAL 3D PRESENTATION OF THE MUSEUM

ФОТО ГАЛЕРИЈА МУЗЕЈА / PHOTO GALLERY OF THE MUSEUM

Image zldkQzMJHW
Image yZd1ztv2lH
Image yGI1acxhGI
Image uikQyuCgHs
Image rrBfK0X6uT
Image q2HuN43Qje
Image nVbteini2V
Image hRxXIlHqtx
Image hCTSDReMHb
Image ghtADqvRvb
Image fxqzKaiFRE
Image XrZLfm45EO
Image XGGiBLbpqm
Image WNdxAlZByw
Image VdO6BtcRtn
Image QkNMWY6zUA
Image OqEYfiU2gA
Image OJdPUCeiUE
Image KWnzvPSn9j
Image HQOAWgGH1z
Image EtJTTl3kZl
Image 8nAyOhUMnb
Image 7a84BXWY6M
Image 5azWuykaNx
Image 4gL5K8dV5t
Image

ADRESA:

  • Trg Nikole Pašića 11/III
  • Beograd 11000 Srbija

KONTAKT TELEFON:

+381 11 339-8883

E-mail:

  • direktor@muzejgenocida.rs.
  • office@muzejgenocida.rs

PRATITE NAS: